Федерико Гарсија Лорка: НОКТУРНО


Превише се плашим
умрлог лишћа,
плашим се ливада
кад их роса кити.
Ја идем да заспим;
ако ме не пренеш,
хладно ћу ти срце
уз бок оставити.

Што је то што звони

у даљини?
Љубав!
Ветар у прозорским окнима.,
љубави моја!

Ставих ти ђердане

с бисерјем од зоре.
Зашто ме остављаш
на путу да патим?
Кад пођеш далеко,
моја птица плаче
и виноград зелен
неће вина дати.

Што је то што звони

у даљини?
Љубав!
Ветар у прозорским окнима.,
љубави моја!

Ти никада нећеш

знати, сфинго снежна,
да сам те много
волео у души
у зоре облачне
и када киша лије,
а с увеле гране
гнездо се руши.

Што је то што звони

у даљини?
Љубав!
Ветар у прозорским окнима.,
љубави моја!