Федерико Гарсија Лорка | МАДРИГАЛ


Гледао сам твоје очи
кад беше ти душа млада.
Твоје ме стискаху руке
и пољубац ми даде тада.

(Часовници истим ритмом звоне,
и ноћи крију исте звезде оне.)

И отвори се срце моје,
цвет под небом што пупа,
латице раскалашене
и повесма снова пуна.

(Часовници истим ритмом звоне,
и ноћи крију исте звезде оне.)

Ја кренух својим путем,
не знајући да те љубљах.
Не знам какве су ти очи,
твоја коса, нити твоје рука,
ал' на челу ми још гори
предивни лептир пољупца.

(Часовници истим ритмом звоне,
и ноћи крију исте звезде оне.)


1919.