Еуженио де Андраде | У ГЛУВОМ РИТМУ


У глувом ритму, без форме,
од још једног стиха
појављује се тело, на сунцу руке моје
изложено.
Толико мало припадам свом телу
да чак нисам ни пољубио
оног ко ми се уснама нудио.
Каква се то светлост одбија
из страха да је тако зелена
горка била?
Како сам дошао до тога,
упркос томе колико сам волео.
Мора да си ти био тај што ме је
тако младог старим учинио.
Реци, немој рећи.
Нежност ће рећи оно
што жеља не зна.


  • Са португалског превела Ана Стјеља