Еуженио де Андраде | ОСМЕХ


Мислим да је осмех био
онај што је врата отворио.
Беше један осмех с пуно светлости
пожелех да у њега уђем, одећу скинем,
да унутар осмеха тог останем,
да трчим, пловим, у осмеху том да умрем.


  • Превод с португалског Ана Стјеља