Душко Трифуновић | ВЕЛИКО СПРЕМАЊЕ


Убија ме чамотиња,
а то није она самоћа племенита
у којој дишем и повремено мислим на тебе
о њој сам изустио неке лепе речи,
а ова чамотиња,
то је болест која не сме да се лечи,
јер нараста.

Ја од тебе очекујем

чашу воде кад буде потребе за то,

и да кажеш својој деци:

- Не стидим се својих греха

што сам себи дозволила

да га сретнем тако касно

јер да сам га срела касније

било би касно за све нас.