Душко Трифуновић: ЉУБАВНО ПРОСТРАНСТВО


Волим те само толико колико могу да те прежалим
од тежине речи ваздух се сабија
и наша љубав се пуни екразитом

Што год си даље

то је већи простор што припада нама
и свет изгледа питом

Ако си крај мора

до мора све је наше

Ако си на врх планине

или на старом месту у алеји
или у прошлости с робљем у Мисиру
или у будућности на Касиопеји

Што год си даље

то је већи простор што припада нама

То пространство оправдава постојање моје душе

међу другим светињама.