Душан Васиљев: ОДМОР


Под прозором се затитрали
сунчани зраци врели
и на лице му сели,
као кад мајка лампу пали.

Он се пробуди изненада
и хитро, лако скочи,
али се сети: одмор је сада -
и опет склопи очи.

Соба се опет испуни миром,
смрт прети сваком звуку;
зраци отворе врата широм
па се тихо повуку...