Душан Васиљев: КОЛО


У зраку коло играју жене
у брзом, вилинском такту,
пуне свежине, крви, снаге,
и наге,
белином дана одевене,
и поје песму ружа и раја.
И коло им нема почетка
и песма им нема краја.

А даље, у болесном хладу,
где дршћући пиље у сваку младу
жену ћелави и сакати,
нека жеља почне плакати
ноге, које никада нису газиле.
косе, меке, као свила,
очи, које ништа нису спазиле,
које никад здраве нису биле...
Дршћу и пиље у коло сакати
и усне им се мичу,
крв им и срце химне кличу
женама витким, што играју голе...
И они моле, понизно моле...

А жене,
пуне свежине, крви, снаге,
и наге, румене,
коло играју вилинским тактом
зрацима жарким одевене,
и поје песму плеса и раја,
и песма им нема почетка,
и коло им нема краја...