Душан Васиљев: ДОМОВИНА


Домовина, то није мртва груда
која нас гвозденом руком веже,
то је љубав за облак што плови овуда
за песму што се овде разлеже,
 
љубав за класје што богато буја,
за руже што су по гробљима свеле,
за тресак летњих,бесних олуја,
за тугу птица које се селе
 
Домовина то су све оне споне
којима нас живот за се спаја,
радост, кад наша звона зазвоне
топлота мајчиног загрљаја.

Домовина, то су: жеље тајне,
магла што преко поља плови,
то су наше бајке бескрајне,
домовина — то су сви наши снови.