Драгутин Тадијановић: ЖЕНЕ ПОД ОРАХОМ


У предвечерје пред кућом крошње миришу
И топло се млијеко пуши из пуних музлица.

Под орахом са лишћем широким
Младе жене везу мараме.

Ја пролазим покрај њих, збуњен и невесео,
И поздрављам.
Њихове се косе као житно класје заталасају.
Оне спусте вез на кољена.

И слатко ми се смијеше, безбрижно:
И она с црним очима, и баршунастим,
И она с очима зеленим
Као трава прољетна послије кише.

Одлазећи од њих, занесен,
Мене муче вреле жудње.

Мене море мисли узалудне
На те младе жене под орахом.

Билеће, Херцеговина 28.4.1929.