Драгутин Тадијановић: ТИ И МОЈЕ СРЦЕ

Те твоје модре очи (у пољу ланово цвијеће),
Тешке и црне косе (облаци кишни у тмини),
Занесоше моје срце,
Ненадано, у висину:
Оно сад куца пуно милине
И нових наслада.

Помишљао сам, забринут: Уморно је
Моје биједно срце,
И тко ће да му дарује снагу
Нову?

Брод
10.12.1922.







_______________________________________________________________________
Поезија суштине