Драгутин Тадијановић: РАСТАНАК У ЈЕСЕН

Заборави ведро љето: и сунце, и жито зрело;

Заборави миловања у вечери меке,
Срећу срдаца наших.

Јесен је, Лелијо, јесен:
Кишна и сива јесен,
И треба да се млади растанемо.

Лишће у твом винограду
Пожутјело, осушено,
И већином попадало
По уморној црној земљи.

Јесен је, Лелијо, јесен:
Кишна и сива јесен,
И треба да се тихо растанемо.

Заборави ведро љето: и сунце, и жито зрело;
Заборави миловања у вечери меке,
Срећу срдаца наших.

Брод
24.10.1922.
_______________________________________________________________________
Поезија суштине