Драгутин Тадијановић | МИРИС ЉИЉАНА


Сумрачје блиједо у безгласној соби.
Застори су спуштени.
Уморне моје трепавице, и оне су склопљене!

Ја видим двије свијеће воштане. Запаљене
Поред њеног одра.

Она тако мирно спава. Непомична.
И смијеши се. Љиљани су око одра
Укочени.

Само њихов мирис лебди око одра.
Она спава. И смијеши се.

Испуни се жеља твоја, Лелијо, срце!
Шума од љиљана бијелих око твог одра
Мирише.

Растушје, 26. и 27.8.1929.