Драгутин Тадијановић | ГРЛИЦЕ


Над мојом главом, високо,
Мирују бијели облаци:
Свилене мараме, растргане,
Немарно поразбацане.

Понад ливаде зелене
Пролетјеше грлице
Стрелимице,
Једна за другом.

Гдје је моја дјевојчица,
Плава грлица?

Грлице, гле,
Ишчезоше,
Одлетјеше
У луг зелен,

Над којим, у висинама,
Мирују бијели облаци.

Бродско Брдо
19.8.1923.