Драгутин Тадијановић | ГДЈЕ СУ МЛАДИ ДАНИ


Гдје су дани мога дјетињства,
Који се више никад неће вратити?

Гдје су ноћи звијезда,
Дубоке, тајанствене,
Кад сам ручице пружао
Да с неба уберем крупну, жуту звијезду?

Гдје су зимње вечери,
Крај огњишта кад би ми бака
Приповједила о драгом Богу
У бијелој бради дугачкој?

Гдје су тајни, слатки часови,
Кад ми је срце дјечачко
Закуцало живо, плашљиво,
Чим би ми се указала - ти?