Драгутин Тадијановић: ДЈЕВОЈЧИЦА И ЈА


Нећу да споменем име,
Како се звала -
Дјевојчица с којом сам брао
У шуми љешњаке.

Набравши пуно крило,
Пред подне, рекох ја:
Ходи, лези крај мене
У хладовину, у грм.

А она, збиља, дође... Мене је било стид.
Јер зашто сам се морао зацрвењети?
Јој, кад би то бака дознала!

А сутрадан попела се на дуд пред кућом.
Хтио сам горе погледати
(баш сам испод ње стајао),
Ал сам се плашио:
Могла би ме како бака спазити,
Па шта би онда било, мислим ја.

Најбоље ће бити
Да гријех свој исповиједим
Велечасном господину жупнику.

Загреб
21.7.1935.