Драгомир Брајковић: КРВАВА СВАДБА У БРЗАВИ

Љубави, пробуди ме у поноћ љубави!
Угушиће ме море, сјећања из дјетињства и муке
Извади ми сјекиру из плећки, одвежи ми руке,
Скини ми крв са очију, крв виђену на свадби у Брзави…

Лудо је коло играло око манита свирача,
Лудо се тијела ломила: нога земљу не додира!
Коло момака и удавача; коло црногорки и повезача,
Коло ријетких перлонки и још ређих шешира.

Поред задружног дома ракија на полић и кило
Поред њих бјелокапи продају бисквите и шећерлеме,
Прикани, кумови, комшије лако налазе теме,
Већ накресани почињу пјесму: помињу драго и мило…

Предвече (не зна се како ни откуд) повадише ноже;
Бранећи отету одиву, грабећи туђе злато,
До тада питоми, просто јагњад, скочише у вучје коже
И просуше крв и мозак у изгажено блато.

Љубави, пробуди ме љубави!
Угушиће ме море, сјећања из дјетињства и муке!
Страх ме је! У ножеве ће олистати ми руке
И одвешће ме поново на крваву свадбу у Брзави.



Драгомир Брајковић
_______________________________________________________________________
Поезија суштине