Драгољуб Рајић

 Драгољуб Рајић 
____________________________________________________________
 Поезија суштине 
    

Драгољуб Рајић је рођен  1938. године у мачванском селу Узвеће у којем је завршио Основну школу. Матурирао је у  веома цењеној шабачкој гимназији 1957. године.  Студирао је у Београду на Филозофском факултету. По завршетку студија радио је као професор српског језика у Основној школи „Вук Караџић“ и Економској школи у Шапцу. Због болести, превеликог психичког растројства, напустио је посао и повукао се у родно село, где је живео усамљенички, без породице. Поезију је писао од ране младости и објавио је  збирку Дамари (1966). Доста је објављивао у периодици тог времена, као што су Демо,Видици, Поља, Провинција и други. Био је уредник часописа Уствари који је излазио у Шапцу. У издању шабачког Гласа Подриња, 1989. године, под називомСтаре песме објављен је избор из дотадашњег Рајићевог стваралаштва.

Рајићева поезија је дубоко везана за живот Мачве. Сва пуна немира и трагања за светлошћу и љубављу, она има доста широк распон: од почетних младалачких описа природе мачванског села и обичаја у њему, до узнемирених трагања за смислом живота.

Живот је изгубио несрећним случајем у саобраћајном удесу у Узвећу 1995. године.