Драгољуб Ђенадић: ВЕЧНО МЕ СЕЋА ЈЕДНА СТАРА ПЕСМА

Вечно ме сећа једна стара песма
на скору прошлост и блаженства кут,
на косе њене и очи снене,
на стари кестен и месец жут.

У песми старој о љубави пише,

која као моја прави живот значи,
коју не може време да избрише
и која ко сунце у душама зрачи.

Сад сећања тужних пуна ми је соба,

без ње, младости и лепота њених,
сад видим шта је значило то доба,
што је посвећено тој вољеној жени.

И бежим од свега што би усталасало,

душу, од звука, песме, од лепоте,
јер све што је смисао животу ми дало,
људска слабост давно и сурово оте.






Драгољуб Ђенадић - Ђена
_______________________________________________________________________