Драгиша Ајдић: ЦРНО ЦВЕЋЕ

уморна је земља
од људских стопала
човек се свуда на улици среће
мој јунак је горски цар
ја сам црно цвеће

живот сам његов
пратио живо
точак историје се креће
схватио сам његов крај
ја сам црно цвеће


и дуго дуго
мислио сам тако
слични њему
као песници – у гроб пре ће
просањао сам живот
ја сам црно цвеће

хвала од њих не тражим
то они рећи неће
ја путем своје реалности идем
ја сам црно цвеће

мисаони третман слободе – не воле
већ траже нешто треће
изнуђен ми је практични третман слободе
ја сам црно цвеће

и тако путем
корак по корак
они пожурују да се слеће
покривен сам небом – кишобраном
ја сам црно цвеће

крај бандере
светиљке – мртве стразе
око мене увек неко облеће
у џепу имам
оловку свеску – песник
ја сам црно цвеће

(1976)





Драгиша Ајдић
_______________________________________________________________________
Поезија суштине
__________