Драгиња Адамовић: ПОСЛЕДЊЕ НАДАЊЕ


Последње надање јесењег неба
претаче воду реке у тихо умирање
последњим зрацима два срца су купалау
румено своје уздахе потоње.

Пијана страсти рони тежином љубави
забрањене носећи низ воду покидане наде:
у одразу воде умирали су њих двоје.

Опојност сједињеног миловања

тихо их повлачи на дно реке
сањале очи низводно о вечној срећи.

Руке су им губиле замах
крв се уплитала тежином врелих уздаха
а два срца су заносом била рањена.

Јато гладних јастребова лети низводно
тражећи остатке грешног миловања.