Драгиња Адамовић: МОГУ ЛИ


Могу ли
Кроз пустош ове ноћи
Празним рукама јутро
У потамнела лица да посејем

Ломљена собом да усним
Себе у другима
Своје право биће
Заборавом да пронађем

Без мржње да волим
Да одем а да се не вратим