Драгиња Адамовић | ДУША ВИДОКРИЛНА II


II
На пучини са које дан
Напушта овај крај
Заспах

Лепоту тренутка наслутих
Где пламен са боговима
Испија поноре

Будећи се не видех ништа до себе саму

У пеш чаној пустињи разбијеног
Огледала