Драгиња Адамовић: * * *


Често се враћам тамо
Где је све исконски чисто
Где су мужеви горостасни
Са прсима широким
И срцем у коме су њиве
Високе од рода
На тој њиви мека трава расте
И ту
Мала жена мирно спава