Добриша Цесарић: У СУТОН


У сутон, када прве звијезде 
и прве градске лампе сину,
кад љубавник о драгој сања,
а пијаница о свом вину -

Ја тихо ходам поред кућа
у којима се свјетла пале;
сва зла, и невоље, и сумње
наједном буду посве мале.

И смијешим се у меки сутон,
од запаљених звијезда свечан,
и осјетим дубину свега,
и да је живот вјечан – вјечан.