Добриша Цесарић: ПЈЕСМА ГОРКА


Шта је то хладно, и горко, и сиво
Шта ниче у души ко коров њен?
Јели то сутон? Збиља већ сутон?
Ил само пролазна сјен?

Што сада? Брбљати веселе ријечи,
Скривати ране за хумор;
Ко да се ишта сакривањем лијечи:
Туга је туга, а умор је умор.

Мили мој! Ти, који долазиш за мном,
Да срцем око себе освијетлиш свијет,
Немој се варат и не дај се варат -
Одрежи крила пружена за лет!

На домаћој гозби су чудна весеља,
И пјано се бунца и бучи.
Судбина, што другима налијева вина,
Теби ће налити жучи.

Па пиј је, драги, пиј и пиј,
И чувај се меланколије.
Не бој се, послије гутљаја сваког
Сусјед ће спремно да долије.