Добриша Цесарић: КРИК


Читавог дана бол ми буја,
Замјетљив тек у гласу тихом,
Ал дође ноћ, и разлије се —
И наједанпут крикнем стихом.

Завриснувши свој врисак у свијет
Да уоколо тражи јеку,
Раздијелио сам своје срце
Мед браћу незнану, далеку.

И крик мој лута, лута, лута,
А када сродно срце прене,
Да л' оно слути да је пуштен
Из ноћи мучне, пробдивене?