Димитрије Митриновић | У СЛОБОДИ

Сјени Јакова Шантића
Метеор ја сам што свијетом блуди,
Силама страшним гоњен на све стране.
Ја вјечно блудећ дуге трајем дане
И хладним летом усијане груди.

Звијезде трепте у мутној даљини
Ужасном силом влаче ме и зову –
Ја не хотећи ни ону ни ову
Све даље лебдим у страшној висини,

Док све је мучно, ко влажно вечерје
И чудна туга на душу ми слази,
И дршћем, самац, кад ми око спази:
Под собом бескрај, над собом безмерје!...

Но ја сам овдје слободан!... и радим
По својој вољи и без господара;
И овуда ћу кружит с пуно жара,
Све док не умрем – док се не охладим!  

Босанска вила, 1906.