Димитрије Митриновић | У БОРБИ


И ја се спремам на врлетан пут
С талогом бола што лежи на души,
И већ ми Живот сок животни суши,
И грубо тишти један удес крут.

Треба бити снажан као див
Па да се могнем сили одупријет!
Не знам треба ли живјет или мријет,
Страдам ли невин, ил'сам, можда крив?

О тешко оном ко несрећу своју
Носи у души, ко је за то рођен
Да страда од свог рођеног срца!

И мени тешко! Али ћу напрегнут
Снагу, и остат побједник у боју,
Премда ми душа у чемеру грца.

Срђ, 1907.