Димитрије Митриновић | МИСТИКА НОЋИ


Вријеме мукло тоне; докле мучан
Дух тешке ноћи трепери и бдије –
Тад шум се неки, слуху недокучан,
Појави нагло и на душу свије.

И раздире ми у душе дубини
Све успомене мртве, наде, снове;
Уз болне старе износећ' ми нове,
Док прошлост моја плаче, у даљини.

Животâ безброј дрхти око мене
И трзају ми душу чудном моћи –
Губе се нагло тајанствене сјене

И мру у злобној, замрзнулој тами –
А душа гине под мистиком ноћи
И стално трухне у муклој осами.

Бранково коло, 1906.