Димитрије Митриновић

 Димитрије Митриновић 
____________________________________________________________
 Поезија суштине 
   

Димитрије Митриновић је рођен 21. октобра 1887. године у селу Доња Поплат у Херцеговини у учитељској породици. Основну школу је завршио у Доњем Поплату и у Благају, а осам разреда Велике гимназије у Мостару. Већ у гимназији је показивао високу интелектуалну свест и 1904. је био заговорник оснивања тајне библиотеке, а 1905. године је основао тајни ђачки клуб Матица. Ту су се сваке недеље окупљали ученици мостарске гимназије, расправљали о актуелним и литерарним питањима, и читали своје ауторске радове. Већ тада је Митриновић објављивао своје песме, писане компликованим системима античке метрике. Исте године су му објављене прве две песме, и то -  Пјесма у сутон и Lento doloroso у Новој искри и у Босанској вили. До краја гимназије објављено му је још двадесетак песама у Срђу, Делу, Бранковом колу, Српском књижевном гласнику, Хрватском ђаку, Новој искри и Босанској вили. Потписивао се псеудонимом М. Димитријевић и само једном Anticus. 

У јесен 1907. године уписује се на Филозофски факултет у Загребу и после две године студије наставља у Бечу и Минхену. Студирао је филозофију, психологију и логику. У то време објављује радове о Марку Аурелију, Аристотелу и Руђеру Бошковићу (1908/09) у Босанској вили. Године 1910. постаје и најмлађи члан редакције Босанска вила и његовом заслугом часопис се пуни радовима младих аутора из свих југословенских крајева и ту су своје прве песме објавили Иво Андрић и Милош Црњански. Упоредо са студирањем Митриновић пише и објављује поезију. Ангажује се и на покретању часописа Зора који је излазио као месечник (1910-1912) заједнице јужнословенских студената у Бечу и њиховог друштва Зора (1863-1914). Одржавао је везе са Београдом из кога је добијао материјалну помоћ и стипендију. Сарађивао је са књижевником Велимиром Рајићем (1879-1915), тада службеником Министарства просвете и са интелектуалном елитом Београда, као и Загреба, Мостара, Сарајева, Беча, Минхена, Рима и свих градова у којима је боравио. Знао је грчки, италијански, а писао своја дела на енглеском и немачком језику, преводио с тих језика и писао критичке радове о значајним ствараоцима. Филозофска дела која је преводио имала су суштински утицај на његову поезију, а предмет песникове лирике је човек, његова душа неразмрсива и загонетна.

Први светски рат је провео у Лондону. После рата je (1920-1921) сарађивао у недељнику The New Age а затим је са групом сарадника основао The New Britain(1933) и New Europe (1934) у којима је писао осврте на светска збивања. Потписивао се псеудонимом M.M.Cosmoi.

Димитрије Митриновић је једна од најпротивречнијих и најоригиналнијих личности у српској књижевности с почетка XX века и ниједан покушај обухватнијег сагледавања модерне српске и југословенске књижевности, утврђивања стварних почетака књижевне авангарде на нашем тлу незамислив је без имена овог ствараоца: песника, филозофа, критичара, есејисте, визионара, покретача, творца васељенске утопије о јединству свих народа. Живео је у Немачкој, и Великој Британији где је 1954. основана фондација Нова Атлантида за ширење његових ујединитељских идеја.

Овај изузетни стваралац је био уверени апостол вере у моћ и право усправљеног човека. Себе је објашњавао библијским параболама: Буктиња гори, ватра је упаљена. Ја сам онај који сеје, али не диже жетву.

Умро је 28. августа 1953. године у малој радној соби дворишне зграде велике куће Норфолк Лоџ, на Ричмонд Хилу. Сахрањен је на лондонском гробљу Хејгејт.



Извор