Ђура Јакшић: ПОСЛЕ СМРТИ


Ножеви кад ми срце поделе,

Над гробом звекне крвави мач,

Слатке девојке, ружице беле,

Нећу да чујем ваш горки плач!

 

Немојте рећи: „Овде почива

Љубави наше увели струк!“

Не кун’те земљу, није вам крива —

Стишајте јада ласкави звук!

 

Немојте трошит руже убаве,

Китећи њима мој вечит дом!

Реците само: „Доста је славе —

Веран је био народу свом“.

 

1858.