Ђура Јакшић‎: ОРАО


Близо до неба гора је чарна,

Не треба орлу тек један лет,

Само да пусти крила немарна —

Презрô је давно презрени свет.

 

По тавној магли тешког вихора

Неће на земљу ни небо, хол!

Небо му с’ чини да пасти мора,

А пуста земља сам један бол.

 

Тихо се вије, облаке гони,

Презирућ гледа у сунчан зрак...

Стреловит после на земљу рони

И крвљу капа земаљски мрак.

 

У Сумраковцу 1858.