Ђура Јакшић | КРОЗ ПОНОЋ


Кроз поноћ нему и густо грање
Види се звезда тихо трептање,
Чује се срца силно куцање; —
О, лакше само кроз густо грање!

Ту близу поток даљину пара,
Ту се на цвећу цвеће одмара,
Ту мене чека ашиковање; —
О, лакше само кроз густо грање!

Пашћу, умрећу, душа ми горе,
Растопиће ме до беле зоре
Кô груду снега врело сунчање; —
О, лакше, лакше кроз густо грање!

1861.