Ђозуе Кардучи: ЗИМСКА НОЋ

Магловите стране снегом покривене,
Ко светлошћу белом све да је засуто;
Снег шкрипи и пршти – бисерје расуто –
И мој дах се маглом ствара испред мене.

Све ћути. А горе, с небеских простора,

Кроз облаке месец са видика плава
Ту, на тлу, жалосну сенку оцртава –
Безобличне гране разломљена бора.

Као помисао жељна смрти саме,

Опаши ме, цичо, ледом ове таме,
Да ми следи и страх немира и наде.

Бродоломник ноћас само неби тиче

Са валова ових и у ноћи виче:
- Шта л' мртви у својим гробовима раде?



Ђозуе Кардучи
_______________________________________________________________________
Поезија суштине