Ђозуе Кардучи: ЗА АНУ ВИВАНТИ

У затворен капак прозора ударам гранчицом цвећа
плавозеленкастог и модрог, ко твоје очи, о Анa.

Види – сунце је осмехом дрхтаве зраке пољубило

облак, и рекло: Облаче бели, отвори се.

Слушај – ветар с планине свежим шапатом поздравља

једро, и каже: Пребело једро, заплови.

Гледај – птица се с влажнога неба спушта на брескву

у цвату, и цвркуће: Румена биљко, мириши.

Поезија, богиња вечна, из мојих мисли силази

на срце, и гласно виче: О старо срце, ударај.

И послушно срце у твоје велике вилинске очи

гледа, и зове: Слатка девојко, певај.



Ђозуе Кардучи
_______________________________________________________________________
Поезија суштине