Ђорђо Сладоје | УПОРНА ЗЕБЊА


Живнули живописци и просинули свеци
Смеше се калуђери псалмопојци и чтеци
Ко на крилима – баш су се размахали
Нема ни трага – ко да си однео руком –
Да су их до јуче били и јахали
Они већ поју причешћују каде
Праштају ономе што их је најжешће туко
Парао мантије и смудио браде
Моле се и за оног који је дробио свеће
Газио камилавке пленио кандила –
Бојим се да се олако с ума смеће
Тај мрачни обичај некрштена сила
И при том заборавља како Мркоје бије
Уз ликовање руље у центру парохије