Ђорђо Сладоје | ШАПАТ ЖИЧКОГ БАШТОВАНА


Ти која јоште умеш са зулумом и силом
Помилуј пурпур-сенком заклони белим крилом

Травке које ми за ноћ порасту за коленце 
У Твоме брују нека цвилне и крње бренце

А у преблагом сјају трепне и мој пламичак
Као у углу порте тек прогледо различак

Која краљевства мириш и у чегрсти браћу
Стреси ми иње с душе и са чокота маћу

Помози Мајко Света да сачувам од слане 
Биљчице безимене – за убоје и ране

Одшкрини осма врата прозоре и келије
Нека се и на нишчег господња милост прелије

А ову хлебну на земљи свагдању муку
Узнеси у Слову у Светлости и Звуку