Ђорђо Сладоје | ИЗВЕШТАЈ О ЦАРСТВУ НЕБЕСКОМ


Боже, што је тамно, мемљиво и тесно
ко да нисмо пали у царство небеско

И гинули листом за свијетлог кнеза,
Помрчина иста, знани страх и језа.

Назална мећава, азијатска хука,
Набрекује опет Тука и Манџука.

Са биволском риком дечји плач се меша,
Гавран нем узлеће с откопаног леша.

Бор у пустом пољу исту клетву јеца,
Стара туга пљушти из младог месеца.

Калуђер у цркви занесен опелом,
у лијевој десна – отворени прелом :

Исти црни гласник стиже са Косова –
Траје, не престаје патња нечесова…