Десанка Максимовић | ЖЕНА


Срце ми је милости извор;
моје речи се уз ране превијају
као листови лековитог биља,
кораци ми умеју да воде
и оне што лутају без циља.

Мене привлаче очи несрећника
и чела самоубица
несаницом испијена.
Са мог чита се лица
да сам десет пута сестра
па једном жена.

Не бих могла волети без туге.
Рођена сам да на крилу њишем
болове чије док их не ублажим,
рођена над чијим сновима
немирним да уплашено дишем.

Не бих могла волети без туге
ни радосна привити на недра.
Не бих могла пружити руку
оном ком лака су јутра,
а узглавља ведра.

Рођена сам да живим за другог.
Прелива се самилост срцу преко рубова.
На дланима ми пише да умеју да видају,
у очима да умеју да греју,
на уснама да горчину скидају.