Десанка Максимовић: ВОЛЕЛА СЕ ДВА ВЕТРА


Волела се два ветра с две планине
као што се воле два сунца, два духа,
као што се воле два вида и два слуха,
или сјај сунца са сјајем месечине,

или с небесима ледене висине.
Грлили се изнад брда и пољана,
у лишћу грана и изнад бездана,
нису знали шта да од себе чине,

нити грлећ' се које је од њих које,
ни умели да се размрсе, раздвоје -
као два пљуска и две грмљавине.

Кад се поломе о кршеве, о грање,
волели се тугом и сећањем -
два ветра са две далеке планине.