Десанка Максимовић‎: СТРАХ


Плашим се кад помислим
да ће доћи последња недеља нашег друговања.
Знам, биће пролеће и сунца жар,
и с болом оставићемо на дар
једно другом слатка дуговања.

Знам, цветаће румено дани
последње недеље нашег друговања.
Мирно ћемо се поздравити;
а никада нећемо оздравити
од чудесног туговања:

Што тих дана да угледамо тицу сребрних крила
и шуму у сунцу целу;
што тада баш да нам очи сретну
ону круницу цве
тну радосну и белу, белу.