Десанка Максимовић | ЉУБАВ


Мојој мисли на тебе нежној и смерној
не знам узрока, ни часа зачетка,
она је као заручнички прстен на руци верној
кружна: нема ни краја ни почетка.

У мом срцу свемоћна је ова мисао,
она збиље претвара у чаролије;
свему што бива даје драж и смисао,
због ње мој осмех сине, суза се пролије.

Због ње моје очи бивају лепшим, снови бољима.
На мој живот благо пада одсјај њен
као по уморним путима и пољима
мирисна вечерња сен.