Десанка Максимовић | ДОДИР


Ноћас ме у сну таче нека рука, 
Не знам која,
Сасвим кратко,
Само вечност до три док изброја.

И од тог додира дође до споја

Мене и неког звезданог света -
Не знам са којом од безброја
Маглина, звезда и планета,
Са којом од дуга.

Само ниједнога небеског слоја,

Ниједног круга,
Не могох се сетити кад се пренух -
Сем оне руке
Заборавих све у трену.