Даринка Јеврић | ЧУДНО ПИСМО


Прелиставам године
лист по лист јесени
ни корак даље од памћења од твоје сјени

пишем нестварно писмо
без иједног слова
само тишина
и бијела кост свитања преписана са лица
на плаву свилу несаницa

све вино што је текло
све благо што се стекло
све мијене и мријене ока и крвотока
дајем за час
што би могао да нас рани истим криком