Данило Киш | СЈУТРА


Сваке вечери, уморан од неостварених жеља, али увијек с
дрхтајем наде у срцу, прошапћем једну ријеч:
Сјутра!
Сјутра ће ми неко рећи: сине;
сјутра ће ми неко рећи: драги;
сјутра ће ми неко рећи:... волим;
сјутра ћу све патње у један гроб сахранити, у један гроб
без крста, без знака, да ни спомена на њих не остане;
сјутра...
И тако триста шездесет пет дана у години –
Сјутра!... Сјутра!