Данило Киш | РАШТИМОВАНИ КЛАВИР


авенијом црних шума прође
једна опатица
на бициклу

један се полицајац крсти
пред катедралом

једна катедрала од чипака

једна старица што нуди љубав
за свега тридесет франака
плус соба

у једној радњи на углу
продају топле пиџаме
и жвакаће гуме
за псе

један пијани морнар
у загрљају улице

у једној се кафани точе
какао и горки ликери

један високи конгоанац
што личи на кенгура
умире јавно
од носталгије

очи једне младе конобарице
у кафани италија
подсећају на очи модиљанијевих
жена

један се пијани немац сећа
пољакиње марије казинске
коју је љубио
1943
с једном руком
на пиштољу
с другом на левој сиси

један ме раштимовани
клавир
подсећа на луку спаса
у паризу
где сам плакао једне вечери
гледајући један љубавни пар
како се грли