Чарлс Буковски: ОКОНЧАЊЕ БОЛА


Чујем чак и планине.
начин на који се смеју
плавим падинама доле у води
рибе плачу и сва је вода
њихове сузе.
слушам воду у пропијеним ноћима
и туга толико расте
да је чујем у будилнику
постаје ручка на комоди
постаје папир на поду
постаје кашика за ципеле
картица од перионице
постаје дим цигарете
који се пење капелом тамних вијуга...

то мало значи
сасвим мала љубав
није тако лоша
или сасвим мали живот
оно што се мери
је чекање на зидове

рођен сам за ово
рођен сам да ловим руже
дуж авеније мртвих