Чарлс Буковски: МРАК


Скратио сам га за лево уво
Затим и за десно,
Разнео му алку на опасачу
Врелим оловом
И онда га за скратио
За све што ваља,
А кад се сагнуо
Да покупи своју оловку
И кликере
(сирота креатура)
средио сам да не мора више
да се усправља.

Зевнуо сам и
ушао да локнем нешто
а неки тип као да ме
искоса погледао
и тако је и умро –
искоса
бленући у мене.

Призор крви отворио ми је
Апетит.
Смазао сам сендвич и
Одсвирао две-три баладе…
Погасио сам оловом сва светла
У тој рупи, а онда
Изашао.

Нигде никог није било
Па сам укокао мојег коња
(сирота креатура).
Тада сам видео шерифа
Како стоји на крају улице
И тресе се
Као прут на ветру;
Био је то жаостан призор
Па сам га смирио
Првим метком
И милосрдно охладио
Другим.

Онда сам се мало извалио
На леђа
И кокао звезде
Једну по једну,
Упуцао сам и месец
Па сам прошетао
И погасио сва светла у граду.
Убрзо се смрачило
Баш онако
Како мени прија,
Јер ко ће још да спава
Кад му неко светло
Бије у лице.

Легао сам и сањао
Да сам опет дечак
Који се игра својом
Пушкицом
И добија у свим партијама кликера,
А кад сам се пробудио
Мојих пиштоља нигде није било
И био сам везан,
И руке и ноге,
Као да се неко
Плаши од мене,
И навлачили су омчу
на мој ружни врат
Као да би хтели
да ме обесе,
а неки тип је качио
врло згодну поруку
на моју кошуљу:
има закона за тебе
а има га и за мене
има закона који те веша
и од тебе прави леша.

Морам да признам,
Од лепих стихова
Увек ми овлаже очи,
И да не верујеш
Све су даме плакале
И као да су јецале
Имена неких других људи.
Очигледно су плакале
Због мене
(сироте креатуре)
јер све сам их редом имао
а заборавио сам
у оном узбуђењу
да им кажем своје име.

И сви су мушкарци изгледали бесно
Вероватно због деце
која су непристојно
Бацала конзерве на мене,
Али рекао сам им
да се не узбуђују
Јер уопште нису погађала –
Ниједан од тих дечака није деловао
Да ће постати мушко од њега:
Све сам педер –
А неки тип се продрао:
“у пакао с њим!“

и с трзајем сам заиграо
мој последњи плес,
поштено се заљуљао
и пљунуо бармену у око
а онда буљио доле
у беле сисе Нели Адамс
тако да ми је опет
пошла вода на уста.