Бранко В. Радичевић: СВАКЕ НОЋИ


Ја сваке ноћи
идем твојом улицом.

Прозор отворен.
Ти чекаш.

Пролазим поред башта.
У гранама се смењују
годишња доба.

Час сам бео од снега,
час зелен од пролећа.

Сваке ноћи гледам издалека:
прозор твој да ли сија.
Ако сија
тад и у мени засија.

Идем тако:
час мокар од јесени,
час прашњав од лета.

Али једном када дођем
у прозору биће тама.

Ја стојим и не верујем:
Отишла без збогом!